Umetnici iz cele Srbije tradicionalno već četvrtu godinu, u Velikoj Hoči održavaju Likovnu koloniju. Kolonija traje desetak dana, a prema rečima slikarke Vesne Marković, dok rade mogu im se priključiti i meštani koji imaju iskustva sa bojama ili se žele oprobati u tome. „Mladi ljudi ovog kraja su izuzetno zainteresovani za umetnost. Dva umetnika, odavde iz Velike Hoče, i jedna slikarka iz Prištine su nam se pridružili, ima još par ljudi sa Kosova, tako da nas ima i onih koji su sa Kosova i mi koji smo tu došli iz uže Srbije“, kazala je Marković. Prema rečima jednog od organizatora kolonije, Zorana Čavlije, veliki problem umetnicima koji ovo rade sa mnogo volje predstavlja nedovoljno razumevanje institucija, koje bi mogle i trebale da podrže njihovo angažovanje. „Za ovu koloniju smo dobili od Odbora za kulturu koji radi pri Ministarstvu za KiM neka sredstva. Međutim sredstva su toliko minimalna da ove godine nismo štampali ni katalog. Novcem koji smo dobili jedva smo pokrili slikarski materijal i dolazak i boravak slikara ovde“, kazao je Čavlija. On je dodao da postoji ideja da se napravi kolekcija slika za prodaju koje bi bile izložene na izložbi „Zvona Metohije“ u Beogradu. „Preko izložbe „Zvona Metohije“ prikupljana su sredstva za obnovu manastira na Kosovu i Metohiji. Verovatno ćemo i mi jedan deo slika poslati, kako bi smo prikupili sredstva za naredne kolonije“, kaže Čavlija. Ljiljana Vojvodić je vajar iz Rume. Kaže da je njoj Hoča neiscrpna inspiracija, zbog čega se ona i ostali slikari, njene kolege, ponovo vraćaju ovde. „Hoča je velika inspiracija, neobično je mesto. Ko god dođe jednom u Veliku Hoču, zaljubi se i ima potrebu da dolazi ponovo“, kaže Vojvodić. Na slikama nastalim ovde pretežno preovlađuju ulice i pejzaži Hoče, sa puno simbolike ovog kraja. Dok kolonija traje slike su izložene ispred vinice u ovom mestu, a nakon toga u novosagrađenom Gospodskom domu poznatijem kao „Saraj“. Saraj danas ima bogatu umetničku zbirku od oko 150 vrednih slika koje se mogu videti u ovom lepom zdanju.
